Predsednik Donald Tramp uveo je u sredu sveobuhvatnu carinu od 25 odsto na sav čelik i aluminijum koji se uvozi u Sjedinjene Države, što je potez koji preti da poveća cene širokog spektra potrošačke i industrijske robe za Amerikance.
To je najnovija salva u Trampovom višestrukom tarifnom ratu čiji je cilj ispravljanje uočenih trgovinskih neravnoteža i ponovno pokretanje domaće proizvodnje.
Nekoliko sati pre nego što je uveo najnovije carine, Tramp je preokrenuo pretnju da će udvostručiti stopu na čelik i aluminijum iz Kanade, najvećeg američkog izvora uvoza metala. Umesto toga, čelik i aluminijum odatle podležu dažbini od 25%.
– Možda će porasti više – rekao je Tramp u utorak o carinama od 25 odsto na čelik i aluminijum svih zemalja koje su poslate u SAD na događaju koji je organizovao Poslovni okrugli sto.
– Što više ide, veća je verovatnoća da će graditi – rekao je on, misleći na sve više kompanija koje svoju proizvodnju sele u SAD.
Tramp je odustao od svoje pretnje da će udvostručiti tarife na čelik i aluminijum za Kanadu nakon što je premijer Ontarija Dag Ford pristao da pauzira doplate za struju za američke potrošače.
Ford i američki ministar trgovine Hauard Lutnik najavili su da će se sastati u četvrtak, zajedno sa kanadskim ministrom finansija Dominikom LeBlanom, kako bi ponovo pregovarali o sporazumu o slobodnoj trgovini poznatom kao USMCA.
Carina na čelik i aluminijum je prvi put u Trampovom drugom mandatu da je carina primenjena na sve zemlje.
Prva svetska eskalacija carina Trampa 2.0
Tramp je pre srede doneo samo tarife koje su se primenjivale na Kinu, Meksiko i Kanadu ovog roka. U slučaju Meksika i Kanade, preduzeća mogu da izbegnu plaćanje tarifa do 2. aprila ako se pridržavaju USMCA.
Neposredno pre nego što su stupile na snagu, australijski premijer Entoni Albanez kritikovao je tarife kao “potpuno neopravdane” i “protiv duha trajnog prijateljstva naše dve nacije”, ali je rekao da Kanbera neće uvoditi recipročne namete.
“Tarife i eskalacija trgovinskih tenzija su oblik ekonomskog samopovređivanja i recept za sporiji rast i veću inflaciju. Zato Australija neće nametati recipročne carine Sjedinjenim Državama”, rekao je on u saopštenju.
Carine na čelik od 25% koje su pokrenute u prvoj Trampovoj administraciji i koje je nastavio bivši predsednik Džo Bajden dovele su do toga da su američki uvoznici prešli na druge izvore.
Međutim, Bajdenova administracija je dozvolila izuzeće od dužnosti saveznika SAD, uključujući Kanadu, Meksiko, Japan i Južnu Koreju. Trampova najnovija akcija preokreće to, bez izuzetaka na uvoz čelika iz bilo koje zemlje u SAD. Isto važi i za aluminijum, sa stopama koje se penju na 25% sa 10%.
Kina je jedina zemlja čiji će aluminijum i čelik biti tarifirani po stopama višim od 25%. To je zato što je sveobuhvatna carina od 20% na kineski uvoz već bila na snazi pre srede, a carina od 25% na čelik i aluminijum će biti uvedena povrh toga, čime će ukupna tarifna stopa na čelik i aluminijum od tamo biti 45%.
Amerika uvozi veoma malo čelika direktno iz Kine, daleko najvećeg svetskog proizvođača čelika.
Ipak, kineski čelik ipak ulazi u Sjedinjene Države polovni. Neke od njih kupuju strane zemlje i ponovo šalju u SAD. A nešto od toga je pogrešno označeno i preprodato raznim kanalima.
Od automobila do uređaja, čelik i aluminijum su kritični inputi
Iako je Trampov cilj da naškodi kanadskoj ekonomiji tako što će im nametnuti veće carine na čelik i aluminijum, taj potez rizikuje da naškodi i američkoj ekonomiji.
Ukupno, SAD su prošle godine uvezle gvožđa i čelika u vrednosti od 31,3 milijarde dolara i aluminijuma za 27,4 milijarde dolara, prema podacima američkog Ministarstva trgovine (vladni podaci grupišu gvožđe i čelik zajedno).
Kanada je bila najveći izvor gvožđa, čelika i aluminijuma koji je poslat u SAD prošle godine, a SAD su odatle uvezle aluminijuma u vrednosti od 11,4 milijarde dolara i gvožđa i čelika u vrednosti od 7,6 milijardi dolara.
Sa aluminijumom, drugi vodeći strani izvori koji isporučuju u SAD uključuju Kinu, Meksiko i Ujedinjene Arapske Emirate. Sa čelikom, Brazil, Meksiko i Južna Koreja su glavni izvori, prema američkim trgovinskim podacima iz prošle godine.
Aluminijum i čelik se u velikoj meri koriste u opsežnoj listi robe. Carine na oba metala mogle bi značajno da podignu cene za Amerikance.
Na primer, automobili sadrže stotine, ako ne i hiljade kilograma čelika i aluminijuma. Dakle, dok je Tramp rekao da će njegove “znatno” veće carine na automobile “ugasiti” auto industriju u Kanadi, veća je verovatnoća da će one imati negativan efekat na proizvodnju automobila u SAD, s obzirom na to koliko je isprepleten severnoamerički lanac snabdevanja automobilima.
Aparati, mašine, infrastruktura, medicinski uređaji, konzerve i dalekovodi su među mnogim najčešće korišćenim proizvodima koji se takođe oslanjaju na čelik i aluminijum.
Čak i pre srede, izgledi za povećanje carina na čelik i aluminijum doveli su do naglog povećanja tržišnih promptnih cena za metale, rekao je Fil Gibs, analitičar kompanije KeiBanc.
Domaći čelik je poskupeo za više od 30 odsto u poslednja dva meseca, rekao je on, dok je domaća cena aluminijuma porasla za oko 15 odsto.
Mnogi veliki industrijski kupci mogli bi biti zaštićeni od tih povećanja cena u bliskoj budućnosti zbog dugoročnih ugovora koje su zaključili, ali ako tarife za čelik i aluminijum ostanu na snazi, mogu očekivati da plate više čak i ako proizvodi koje kupuju dolaze iz domaćih mlinova.
A carine će verovatno uticati ne samo na sirove proizvode koji se uvoze, već i na cenu uvezenih delova napravljenih od metala. Na primer, cena aluminijumskog branika ili hladnjaka koje je kupio proizvođač automobila od kanadskog ili meksičkog dobavljača delova bi verovatno porasla.
(Telegraf.rs/CNN)
